Maja Miloš
Ljubav u surovom okruženju
Svojim prvim dugometražnim filmom "Klip", mlada rediteljka Maja Miloš podelila je javnost. Reakcije na film su različite – jedni ga vole, drugi osuđuju njegovu surovost, ali ono što je najvažnije – niko nije ostao ravnodušan. Upravo to dokazuju i brojne nagrade koje je ovaj film osvojio u Roterdamu, Belgiji, Transilvaniji, Motovunu, ali i na domaćem terenu među kojima je i gran pri "Živojin Žika Pavlović".
Maja Miloš, dvadesetdevetogodišnja Beograđanka, žavršila je režiju u rodnom gradu i još tokom studija snimila 11 kratkometražnih filmova. Svoje obrazovanje obogatila je u Brlinu i Parizu, ali joj debitantski film "Klip" najbolja škola za nastavak uspešne karijere.
Sa filmom "Klip" osvojili ste mnoge nagrade. Koja vam je najdraža?
Meni je kao debitantu najvažnije da što više ljudi vidi film. Mislim da nagrade to omogućavaju, jer stavljaju film u centar medijske pažnje. Još za vreme festivala u Roterdamu dobili smo pozive sa dosta festivala i najavu distribucije filma u zemljama širom sveta. Nagrade su takođe potvrda celoj ekipi da se trud koji su uložili isplatio, a meni je naročito to bilo značajno jer su svi članovi ekipe dali više nego što su mislili da mogu. Zbog toga mi sve nagrade znače, ali sam bila posebno uzbuđena kad smo dobili prvu nagradu – "Tigra" u Roterdamu, kao i sve nagrade u Srbiji i regionu.
Zašto ste se odlučili baš za tu tematiku filma?
Ideju da snimam Klip sam dobila kad sam videla na internetu snimke jako mladih ljudi koji maltretiraju svoje vršnjake, žurki gde su pijani i drogirani, snimke seksa jako mladih devojaka. Ti snimci su mi delovali jako grubi iako nije bilo ekstremnog nasilja u njima. Interesovalo me je kako današnji tinejdžeri odrastaju u surovom okruženju. Nisam želela da se bavim događanjima koji dospevaju na naslovne strane jer je to eksces. Film oslikava ono što je ispod radara, i koliko god da nam se to ne dopada, postaje rastuća tendencija. Želela sam da vidim kako se u tako surovoj okolini rađa ljubav, empatija i nežnost i kako se ispoljava.
Film je pun eksplicitnih scena nasilja i seksa. Da li ste morali nekome da pravdate i objašnjavate tu odluku?
Nisam nikome morala da pravdam odluku, ali je bilo jako važno da svi mladi glumci i njihovi roditelji znaju zašto i kako želim da snimim film i bili su upoznati sa svim detaljima. Pošto sam želela da napravim film koji se direktno i otvoreno, bez osuđivanja bavi problemima odrastanja, bilo je značajno da sve bude tako i prikazano. Iako su svi mladi glumci iz različitog socijalnog i kulturološkog miljea od likova koje tumače, oni i njihovi roditelji su znali šta se događa u njihovoj okolini i koliko je značajno da se o tome napravi film koji može da pokrene diskusiju.
Gde je granica, po vašem mišljenju, kada je pornografija u pitanju?
Mislim da je ključna razlika između pornografije i erotike odnos prema emocijama i realnosti. Mi smo okruženi pornografijom na svim nivoima i postajemo naviknuti na nju dok su emocije i realnost stavljene u drugi plan.
Zašto ste se odlučili da za film angažujete amatere, a ne profesionalne glumce?
Želela sam da napravim realističan film koji deluje gotovo dokumentarno tako da je bilo važno da glumci budu jako mladi. Većina njih je išla u glumačke škole, ali su bili mladi za akademiju. Starije uloge u filmu igraju profesionalni glumci i za sve nas je bio veliki izazov da stil glume bude isti.
Koliko je sa njima bilo lakše ili teže raditi?
Rad sa mladim glumcima mi je bio jedan od najlepših aspekata rada na "Klipu". Neverovatno je sa koliko želje, požrtvovanja, svesti o glumi su svi pristupili filmu. Mi smo 4 meseca imali glumačke probe tokom kojih smo ozbiljno radili, improvizovali, ali smo se i veoma dobro upoznali, stekli poverenje jedni u druge i zavoleli. Iako je bilo naporno zbog glumački jako zahtevnih scena, svi su jedva čekali da se opet nađemo da radimo.
Na koji način ste ih i pronašli i angažovali?
Dve godine su trajali kastinzi tokom kojih smo probali i razgovarali sa preko hiljadu mladih ljudi o njihovim iskustvima i iskustvima iz njihove okoline. Znala sam da je najvažnije za film da glumci budu odlični zbog realističnosti i velikog spektra scena u filmu. Kad sam videla svakog ponaosob od mladih glumaca koji igraju u filmu potpuno sam se zaljubila u njih.
Kakvu vi vrstu filmova najviše volite da gledate?
Volim sve i svašta da gledam, šta god mogu, tako da se trenutno na listi filmova koje ću da gledam u narednom period nalaze evropski "arthouse" filmovi, američke komedije, dokumentarni filmovi, moji omiljeni filmovi iz 60-ih i 7-0ih godina itd.
Koji su vaši omiljeni filmovi i reditelji?
Omiljeni filmovi i reditelji su mi se menjali, ali i dalje su Ken Rasel, Borovčik, Pazolini, Antonioni, Bunjuel i Makavejev reditelji koje najviše volim.